Zdrava hrana: Skakavci su zdraviji od soka od narandže

Na planeti Zemlji  postoji čak 2,5 milijarde ljudi u čijoj se svakodnevnoj ishrani insekti koriste kao zamena za voće, povrće i  životinjsko meso. Skakavci, cvrčci, crvi, mravi, pa čak i muve i komarci, deo su kulture ishrane u pojedinim delovima sveta, a praksa konzumiranja insekata seže u daleka antička vremena.

Iako vam možda zvuči odbojno, prema najnovijim istraživanjima,  preostale 3/4 svetske populacije trebale bi početi razmišljati o njima kao potencijalnoj zdravoj hrani. Uskoro, insekti mogu biti novi trend u ishrani koji bi takođe mogao imati veliku korist za ljudsku polulaciju i dobiti epitet “zdrava hrana”.

Još 2010. godine, Organizacija UN za hranu i poljoprivredu FAO je istakla u svom izveštaju o prednostima koje čovek ima konzumiranjem insekata. Prema pojedinim studijama, insekti bi mogli da predstavljaju potpuni izvor hranljivih materija za ljude. Sadrže malo ugljenih hidrata, ali mnogo proteina, vitamina i minerala.

Čak i etički, konzumiranje insekata može biti opravdano: oni nemaju centralni nervni sistem i stoga nemaju subjektivni bol. Samim tim će protesti aktivista za prava životinja biti smanjeni.

Pet puta više antioksidanata od soka od narandže

Svetski istraživači, na čelu sa dr Mauro Serafini, testiraju insekte zbog njihovog sadržaja antioksidanata i upoređuju ga sa sokom od narandže i maslinovim uljem.

Među ekstraktima koji su rastvorljivi u vodi, oni od skakavaca, gusenice i cvrčka imaju najviše antioksidantnog efekta, i to  “pet puta jači od soka od pomorandže”, pišu istraživači.

“Budući trend u ishrani je veoma jasan. Skakavci imaju veći antioksidantni efekat. U poređenju sa bubama, gigantskim cvrčcima i škorpionima, oni imaju mnogo više.”

Kada su dobre masti u pitanju, vode gusenice i cvrčci. Njihova mast ima dvostruku antioksidativnu snagu od maslinovog ulja.
Međutim, naučnici još uvek nisu došli do zaključka, koje  supstance u insektima proizvode antioksidativni efekat.

Na primer, 100 grama cvrčaka sadrži jednaku količinu proteina kao i 100 grama piletine, odreska ili slanine, ali  sadrži i nešto, što nama prihvatljive vrste mesa nemaju, a to je velika doza vitamina i minerala kao što su kalcijum, gvožđe i cink. Uz sve to, meso cvrčka je niskokalorično, a bogato je i vlaknima.

Uostalom, već jedemo rakove i jastoge, koji su među morskim plodovima upravo to – insekti i bube koje smatramo luksuzom, napominju stručnjaci.

Stručnjaci upozoravaju i da konzumiranje živih insekata na koje naiđemo nije zdrava hrana. Ne trebamo ih loviti po kući ili stanu ili  kopati po zemlji ne bi li pronašli mesnatog crva.

Insekti i bube proizvedeni industrijskom proizvodnjom su drugačiji od onih koji stanuju u našim kućama i okućnicama, i oni su proizvedeni da budu zdrava hrana. Najčešće su isušeni i upakovani, a mogu se kupiti u prodavnicama. Takve ih čovek može kuvati i peći, i koristiti u ishrani.

PROČITAJTE I NAJNOVIJE VESTI – NASLOVNA OVDE

PROČITAJTE JOŠ I OVO: 

Nova atrakcija na Našmarktu: Sladoled sa crvima!

Besplatan seminar u Beču: „Pravilno jesti od samog početka“

Zaštitite se od krpelja u Austriji: Krpelj, mаli ubоd, vеlikа оpаsnоst

Pčele omiljene u Beču: Košnice i na vrhu gradske kuće