Štednja: Austrijanci su poznati kao štedljiv narod

31. okt 2019 u 00:17

Štednja na knjižici u Austriji se podrazumeva i u slučaju kad postoji i najmanja mogućnost za ovu finansijsku aktivnost.

(c) pixabay

Prema statistikama Međunarodnoga monetarnoga fonda (MMF), za prošlu godinu, najštedljiviji u Europi su Austrijanci sa 239 ušteđenih eura po osobi, slede Slovaci sa 106 i Česi sa 88 eura. Hrvati takođe važe za štedljive, a slede Mađari, Rumuni i Srbi.

Svetski dan štednje, koji je ustanovljen 31. oktobra 1924. godine na skupu bankara u Milanu, obeležava se danas i u Austriji. Na ovaj dan je na skupu bankara osnovan Međunarodni institut za štednju i ustanovljen Svetski dan štednje koji od tada na razne načine obeležavaju banke i finansijske institucije.

Tog dana i tokom Nedelje štednje koja traje prve nedelje novembra, banke i finansijske institucije se utrkuju da ponude građanima što veće povlastice i poklone da bi ih privukli nove i stare klijente da štede.

Prema nedavno sprovedenom istraživanju, veliki broj Austrijanaca posećuje banke na Dan štednje, a 38 odsto njih posećuje banku zbog poklona.

Najpopularniji način štednje još uvek je klasični način, na koji štedi i oko 80 posto Europljana, slede životna osiguranja, stambene štedionice, investicijski fondovi i dobrovoljno penziono osiguranje.

Najštedljivija, a i najbogatija zemlja sveta je Katar, slede Makao, Luksemburg, Singapur i Irska. Katarska »štedna knjižica« ponajviše se puni zahvaljujući bogatim izvorima nafte i plina, a štednja dostiže gotovo 57 posto BDP-a. MMF bogatstvo zemalja meri po njihovoj kupovnoj moći, a u Katru  iznosi čak 144 000 američkih dolara.

Muškarci su skloniji klasičnoj štednji od žena, dok se žene češće od muškaraca odlučuju za stambenu štednju i životna osiguranja. Takođe, istraživanje pokazuje da se kontinuirano smanjuje broj građana koji ušteđeni novac drže u kući.

Velika većina građana, njih 90 odsto, kao glavni motiv štednje navodi potrebu stvaranja finansijskog zaleđa u slučaju iznenadnih situacija, a potom i potrebe manje ili veće kupovine, odnosno renoviranja i stvaranje zaliha za „stare dane“.

Austrijanci su poznati kao štedljiv narod i najviše vole štedne knjižice. Iako već godinama ne dobijaju kamate, i dalje se ne upuštaju u riskantne finansijske projekte, a štednja se podrazumeva i u slučaju kad postoji i najmanja mogućnost za ovu finansijsku aktivnost.

Ipak, gotovo svako četvrto domaćinstvo u Austriji nema nikakve ušteđevine. Da vas neplanirani izdaci ne bi bacili u trošak, trebalo bi da na strani imate barem sumu od tri mesečne plate koja vam je na raspolaganju u svakom trenutku, savetuju stručnjaci.

Četiri efikasna koraka za štednju

Reč „štedljivost“ u sebi sadrži pozitivnu konotaciju i svi se možemo složiti da u današnjem vremenu nije lako biti štedljiv, pa je štedljivost i dobra osobina. Nasuprot štedljivosti, kada kažemo da je neki čovek rasipan ili da se rasipnički ponaša, odmah ga svrstavamo u negativno i loše.

Verovatno postoji mnoštvo razloga zbog kojih pojedinci ne uspevaju da uštedite novac. Ukoliko mislite da je za to kriva nesposobnost pojedinca da se nečega odrekne, grešite. Štednja novca ne treba da ostane samo na ličnom nivou, nego se treba potruditi da i  okolina postane pogodna za štednju.

Kada odličite da smršate, kilogrami se ne tope samo zato što vi razmišljate o tome, nego je neophodno da napravite plan i da prilagodite način ishrane rezultatima koje želite da postignete. Isto važi i za novac, a evo kako da napravite pravo okruženje u kome ćete lako štedeti.

(c) pixabay

1) ZAPIŠITE SVE PRIHODE I RASHODE
Zapišite ukupnu sumu novca koja ulazi u vaše domaćinstvo, a zatim napravite i detaljan spisak svih stvari na koje trošite novac i probajte da dođete do tačne cifre mesečnih rashoda.

2) ODREDITE KOLIČINU NOVCA KOJU ŽELITE DA UŠTEDITE
Zapišite koliku količinu novca želite mesečno da uštedite. Zapamtite to nije cifra koju možete da uštedite, nego ona koju biste želeli da uštedite kako bi ostvarili neki postavljen cilj. Za ovo je neophodno da računate unazad, odnosno da prvo odredite kolika vam suma treba, a zatim i kad vam taj novac treba. Nakon toga podelite zacrtanu sumu sa mesecima koje ste predvideli za štednju i dobićete tačnu cifru koju treba da uštedite tokom jednog meseca.

3) PODELITE TROŠKOVE U ČETIRI KATEGORIJE I ODREDITE LIMIT
Kategorije u koje treba da podelite rashode vašeg domaćinstva su: troškovi života (stanarina, hrana, računi) društveni troškovi ( školarine, prevoz, osiguranje) zabava (izlasci, odeća, putovanja) i novac koji treba uštedeti. Na prvom mestu izdvojite količinu novca koju želite da uštedite, a ostatak rasporedite po prve tri grupe troškova. Vodite računa da novcem koji odvojite za određenu grupu troškova budu pokrivene sve obaveze.

4) UŠTEĐEN NOVAC PREBACITE NA ODVOJEN RAČUN
Novac koji želite da uštedite odmah po dobijanju plate prebacite na poseban račun, a trudite se i da ne pravite pozajmice između drugih grupa troškova. Ako ste dobro ispanirali troškove, lakše ćete da sačuvate novac planiran za štednju, a kada znate da se on gomila na bankovnom računu, lakše će vam biti i da se odreknete stvari koje ste njime ranije plaćali. Da biste pooštrili ovaj režim, i svoj štedljivi život učinili što efikasnijim, možete da otvorite nekoliko računa u banci, na koje ćete po prijemu plate raspoređivati novac i tako štedeti na nekoliko strane. Uvidećete i sami ubrzo, napokon ćete imati veće „gomile“ novca.

 

PROČITAJTE JOŠ I OVO: 

Upoznajte se sa novim novčanicama od 100 i 200 evra

E-banking u Austriji: Strožiji propisi zbog sigurnosti ali komplikovnija procedura

Srpska dijaspora iz Austrije među prvih deset u svetu po slanju novca

Radna migracija u Austriji: Jubilej 50 godina od dolaska gastarbajtera

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Prijava za Newsletter

Prijavite se na našu Newsletter adresu i budite u toku sa značajnim temama i dešavanjima u dijaspori

Prijava