Grip dolazi: Talas gripa se kreće iz Tirola prema Beču

Virolozi očekuju da će se talas gripa u narednoj sedmici proširiti širom Austrije. Trenutno je u Tirolu povećana epidemija virusa gripa i ona će se proširiti i na ostale austrijske pokrajine, a kako je saopštio Medicinski univerzitet Beč (MedUni Wien), broj slučajeva gripa iz dana u dan raste.

Stručnjaci predviđaju širenje sledeće nedelje

U zapadnoj Austriji,  u Tirolu, Vorarlberg i Salzburgu, preovlađuju slučajevi infekcije virusom A (H3N2), a u Donjoj Austriji, Burgenlandu i Beču osim ovog virusa otkriven je i  A (H1N1) pdm09 virus. Slučajevi obolelih od gripa grupe B javljaju se samo u manjoj meri.

Prema mišljenju stručnjaka iz MedUni Wien, svi prethodno identifikovani i genetski virusi gripa odgovaraju sojevima sadržanim u trostrukim i četvorostrukim vakcinama.

Koje su razlike između gripa i prehlade?

Grip se prenosi udisanjem kapljica koje nastaju kijanjem, kašljanjem ili u razgovoru i one se onda šire kroz vazduh ili dodirivanjem nečistih predmeta. Te kapljice onda ulaze u bronhije i tamo se „nastanjuju“ u ćelijama sluzokože.

Za razliku od obične prehlade, pravi grip se javlja iznenada, a temperatura može da dostigne i do 40 stepeni. Kod obolelog kreću kašalj i kijanje, bolovi u glavi, grlu i ušima, a može doći i do muke i povraćanja. Nastaju bolovi u zglobovima i obolela osoba se oseća stalno „kao samlevena“.

Lečenje gripa traje 14 dana, a neophodno je da obolela osoba ostane u krevetu, uzima lekove, pije mnogo tečnosti i miruje, jer na taj način štiti ne samo sebe od ozbiljnih posledica (grip može da napadne i srčani mišić), već i svoju okolinu koju može da se zarazi.

Oboljenje treba identifikovati u roku od 48 sati i početi s lekovima. Pomažu samo lekovi protiv virusa, a ne antibiotici. Antibiotici pomažu samo protiv bakterijskih infekcija koje mogu nastati u toku i posle gripa (na primer: zapaljenje pluća).

Nema osobe koja je imuna na grip, a ni vakcine koja deluje protiv svih vrsta gripa, jer se virus menja i dalje razvija. Zato se svake godine proizvode nove vakcine. Najvažnija zaštita su stil života i higijena (pranje ruku itd.)

U posebno ugrožene grupe stanovništva ubrajaju se:
-Stariji pacijenti, deca i trudnice
-Pacijenti sa hroničnim oboljenjima kao što su oboljenja disajnih puteva (npr. bronhijalna astma), oboljenja imunosistema (npr.HIV/AIDS), oboljenja krvi, srca, bubrega i metabolizma (npr. šećerna bolest)
-Pacijenti pod imunosupresivnom terapijom („kortizon“), odnosno hemoterapijom ili terapijom zračenjem

Riziku od gripa posebno su izložene osobe koje dolaze u kontakt s mnogim ljudima.

NAJNOVIJE VESTI – NASLOVNA OVDE

PROČITAJTE JOŠ I OVO:

Novo u Beču: Dečiji lekari u svojim ordinacijama dežuraju i vikendom

Besplatni zdravstveni saveti na telefonu 1450

E-card: Austrijska zdravstvena kartica važi u mnogim zemljama Evrope

Fanta sadrži dvostruko više šećera u Austriji nego u Engleskoj

HP virus: protiv raka grlića materice testirana u Beču